Objekti zaštićenog prostora – plastenici

plastenici

Jedan od pravaca razvoja poljoprivredne proizvodnje u Srbiji i velike izvozne šanse jeste proizvodnja povrća u zaštićenom prostoru. Naravno u zaštićenom prostoru mogu osim povrća da se proizvode i neke voćarske biljne vrste.Najčešće gajena voćna vrsta u zaštićenom prostoru jesu jagode,ali u poslednje vreme maline, borovnice a negde čak i trešnje. Naravno ovo je moguće u višim objektima u kojima zapravo mogu da se gaje i sve druge vrste jer ovakvi objekti imaju visinu na oluku 3 do 5 m a na vrhu i do 8 metara. Oluk je tačka gde se ravna stranica završava i počinje lučni deo odnosno počinje “krov“.

           Sve objekte zaštićenog prostora možemo podeliti na plastenike i staklenike tj. objekte koje na ramnoj konstrukciji imaju plastiku odnosno staklo. Bez obzira da li se radi o jednima ili drugima cilj im je jedan, proizvodnja u manjem ili većem stepenu kontrolisanim uslovima.Kadaje reč o rasprostranjenosti ne računajući Holandiju i Belgiju znatno veće površine su pod plastenicima.a ista situacija je i uSrbij gde znatno više ima plastenika.Raduje činjenica da sve više ima savremenih plastenika ali ipak postoji procena da bi Srbija mogla da ima bar još 1000 hektara savremenih plastenika,a ovo pre svega proističe iz činjenice da su nam širom otvorena vrata trenutno za izvoz hrane najatraktivnijeg svetskog tržišta a to je Rusija. Za podizanje tako velike površine zaštičenog prostora neophodno je angažovanje ministarstava tj države koja bi subvencijama pokrenula inicijativu za ostvarivanje tj ralizaciju izgradnje ovako velikih površina. Posebno bi bilo važno podizanje većih kompleksa u cilju grupisanja i udruživanja što većeg broja objekata i površina koje bi mogle da obezbede dovoljne količine kvalitetnog proizvoda i kontinuirano snabdevanje većih kupaca. Možda trenutno i najveći problem jeste što niko u Srbiji nije u stanju da kontinurano snabdeva neko veće tržište. Razlog što su kod nas mali kompleksi plastenika pod vlasništvom jednog vlasnika svega oko pet ha a udruživanje više proizvođača je još uvek nažalost veliki problem.