Nemrut Dag, Tore Anuncijata i Urbino

Kupasti vrh Nemrut Dag se nalazi u udaljenoj oblasti jugoistočne Turske, nedaleko od grada Adijamana i uzdiže se 2.150 m. Ovaj spomenik bio je zamisao kralja Antiohusa i podignut je tokom prvog veka pre nove ere.

Antioh je imao ideju da napravi veličanstvenu sobu u kojoj će biti sahranjen, skrivenu u planinama, koja će na vrhu imati kolosalne statue grčkih i persijskih bogova. Na natpisu piše: „Ja, Antioh, napravio sam spomenik kao znak sećanja na moju slavu i slavu i slavu bogova.” Nasip grobnice na vrhu je visok 50 m i ima prečnik od 150 m, napravljen je od prvoklasnog kamenja. Cela oblast je prekrivena razbacanim kamenim, reljefno izrezbarenim pločama, kao glavama džinovskih statua, koje su otpale od tela tokom zemljotresa i vekova.

Tri ogromne terase sastoje se od dva reda ogromnih torzoa koji sede na prestolima. Svaka figura je isklesana od blokova kamena od 5 tona i sve su visoke između 8 i 10 m. Glave su odvojene od tela, među kojima je i statua samog Antioha, karakteristično za grčke i imaju na sebi persijske kape. Ploča od peščara koja prikazuje lava u prirodnoj veličini, sa zvezdama, polumesecom i planetama, ubedila je neke istoričare da ovo predstavlja najstariji poznati horoskop na svetu.

Ovaj spomenik je otkriven tek 1881. godine. Iskopavanja i radovi restauracije su se vršili od 1984, a 1989. godine Nemrut Dag je proglašen nacionalnim parkom. Nedavno je grupa arheologa otkrila mesto gde se nalazi soba-grobnica, mada ona još nije iskopana.

Tore Aninsiata je savremena morska luka u senci Vezuva, između Pompeje i Herkulanuma. Godine 1842. otkriveni su ostaci tri građevine i identifikovani su na rimskoj mapi puteva iz trinaestog veka kao malo selo Oplontis. Ovo je ime koje se ponekad daje trećoj i najmanjoj ali veličanstvenoj grupi ruševina, nastali dejstvom erupcije vulkana 79. godine.

Otkriveno je i kupatilo, rustična vila puna žrtava erupcije vulkana (i puna zlatnih novčića i nakita), i verovatno najveće nalazište vezano za oblast Pompeje, a to je ogromna stambena vila koja je sada u potpunosti iskopana i delimično restaurirana, a bila je deo imanja vladajuće porodice. Veruje se da je bila vlasništvo Popeje Sabine, robinje i ljubavnice imperatora nerona, koja je bila njegova druga žena, pa se zato kuća često zove Vila Popeja.

Vila ima tri glavna dela, prostor koji je pripadao vlasniku, deo za sluge i treći, takozvani deo za proizvodnju, koji je upravljao imanjem i obavljao sve potrebne poslove održavanja veliki kuće i farme. Vila nudi prvoklasan uvid u život elitnih Rimljana. Dugi prolazi sa kolonadama, zatim predmeti rađeni u tehnici trompe I’eil, freske (koje su sačuvane u većini soba), kao i unutrašnje dvorište ukrašeno prizorima pejzaža – svi zajedno odišu malo teškim luksuzom i izobiljem. Kakvo je to bilo mesto!

Imaćete i sami osećaj propasti Vile pod kišom plavog kamena i oblaka pepela – uvili možete videti izuzetnu okamenjenu ptičicu, koja se probijala kroz grane palog drveta. U svakom slučaju, Vila Popeja poseduje lepotu i sjaj koji ne možete naći nigde više u okviru kompleksa Pompeje.

Urbino je vrhunac renesansne umetnosti i arhitekture. To je gradić na brdu u oblasi Marke u centralnoj Italiji koji je tokom kratkog vremenskog perioda posao od kulturnog značaja, a zatim se vratio u svoju pređašnju turobnost. Srećna posledica svega toga je njegov očuvani harmoničan izgled iz šesnaestog veka.

Vojvodska palata (Palaco Dukale) dominira gradom. Ona predstavlja standard za sve renesansne građevine kojima je bila uzor, i još uvek je vredno mesto za jednu od najvećih zbirki renesansnog slikarstva na svetu, Nacionalnu galeriju (Galeria Nacionale dele Marke). Smatra se da je vojvoda koji ju je izgradio bio legendarni aristokratski legendarni najamnički vojnik condottiere, Frederiko II da Montefweltro, koji je širom Evrope bio cenjen kao diplomata i zaštitnik umetnosti i književnosti. Njegova palata privlačila je izuzetne umetnike, učene ljude i humaniste, kao što su Pjero dela Frančeska, čije se delo Bičevanje Hrista smatra remek-delom galerije palata ima oko 500 soba, a vojvodin kabinet (studiolo) je remek-delo tehnike trompe-l’eil rađene u drvetu. Ispod palate se nalaze tuneli i pećine u kojima su živele sluge, a tu su se nalazile i kuhinje, perionice i štale.

Grad je takođe i dom slikara Rafaela, a njegova porodična kuća danas je muzej. Na zidu se nalazi freska koja se smatra njegovim delom. Rafael je takođe uticao i na grnčariju majolika, po kojoj je urbino bio poznat 500 godina kasnije. Urbino ostaje omiljeno mesto za mnogo posetilaca zbog svog bajkovitog izgleda i harmonične mešavine srednjovekovne slike grada i Renesansne palate, koja je projektovana da bi upotpunila njihovu okolinu, a ne da dominira njom.